Šlog (moždani udar) u Srbiji godišnje doživi oko 20.000 ljudi, a i svetska statistika kaže da je ovo treći najčešći uzrok smrtnosti. Nekada se ovo stanje vezivalo samo za starije osobe, ali je dokazano da moždani udar sada pogađa i sve mlađu generaciju.
Šta je to moždani udar?
Kao što imamo srčani udar, infarkt, tako imamo i moždani udar tj. šlog. Usled začepljenja ili pucanja krvnog suda u mozgu dolazi do odumiranja moždanih ćelija i oštećenja moždanog tkiva koje se manifestuje na telesne i psihičke funkcije koje pogođeni deo mozga kontroliše.
Jedan je od vodećih uzroka invaliditeta, a moguća je i momentalna smrtnost i to u čak 25% slučajeva.
Postoje 3 vrste šloga od kojih samo prve dve stvaraju vidljive promene:
- Ishemijski
- Hemoragijski
- Mini-šlog
Ishemijski moždani udar nastaje stvaranjem ugruška u arteriji koja dovodi krv u mozak. Ne dolazi do pucanja krvnog suda, već jednostavno određen deo mozga ostaje bez krvi i ubrzano odumire. Ovo je najčešći oblik šloga i dešava se u 80% slučajeva.
Hemoragijski ili krvareći šlog nastaje kao posledica pucanja krvnog suda i izliva krvi u mozak. Ako se na vreme ne dijagnostikuje i preduzmu mere lečenja u 50% slučajeva dolazi do smrtnog ishoda.
Mini-moždani udar nastaje kao kratak prekid dotoka krvi u mozak i ne ostavlja trajne posledice, vrlo često se ni ne prepozna, ali je važno upozorenje da postoji neki problem sa cirkulacijom krvi do mozga.
Šlog – simptomi
Simptomi moždanog udara nisu uvek karakteristični i nije ih lako prepoznati. Gubitak osećaja u rukama, nogama, jednoj strani tela je najpoznatiji pokazatelj šlogiranja. Događa se i da se iskrivi jedna strana lica, ali i javi nemogućnost normalnog izgovaranja reči ili gubitka pamćenja.
Oni simptomi šloga koji nisu tako karakteristični jesu: jaka glavobolja, mučnina, gubitak svesti, problemi sa vidom, ukočenošću vrata…
Važno je da se dobije hitan medicinski tretman. Moguće je otopiti krvni ugrušak i tako smanjiti štetu i to unutar prva 3 sata od moždanog udara. Ako je došlo do pucanja krvnog suda, vrlo je važno zaustaviti krvarenje i osposobiti krvotok, pre svega radi smanjenja rizika od smrtnosti, ali i minimiziranja štete koja će nastati kao posledica šloga.
Faktori rizika
Gojazni ljudi, osobe koje su imale u porodici istoriju moždanih udara, osobe sa dijabetesom i povećanim holesterolom imaju veće šanse za nastanak moždanog udara.
Poznato je da se začepljenje krvnih sudova javlja i kod sve mlađih ljudi usled čega dolazi do tromboze, šloga ili srčanog udara. Stil života koji se vodi gotovo kod svakog čoveka povećava rizik pa je važno raditi na prevenciji (bez pušenja, više vežbanja, kvalitetnija ishrana i redovne posete lekaru).
Lečenje moždanog udara
Moždani udar može da ostavi veće ili manje posledice na normalno funkcionisanje organizma, pa od toga zavisi i kakav će oporavak biti. U glavnom je potrebna fizikalna i logopedska terapija, a najveće poboljšanje se ostvaruje već u prvoj godini posle šloga. Zato je važno odmah krenuti sa terapijom i ojačavanjem imuniteta. To daje veće šanse da se gotovo u potpunosti otkloni većina posledica i vrati normalan život.
Prevencija i brzo reagovanje su ključni u iskorenjivanju ove opasne bolesti koja pogađa sve veći broj ljudi. Kontrolišite svoje zdravlje na vreme!
