Šta je kolonoskopija?
Pregled kojim će vaš lekar utvriditi da li postoje promene na debelom odnosno završnom delu tankog creva naziva se kolonoskopija.
Medicinskim rečnikom to bi značilo endoskopska procedura koja lekaru omogućava pregled debelog creva, kao i završnog dela tankog creva.
Kako bi specijalista obavio neophodni pregled koristiće kolonoskop, odnosno instrument kojim je moguće da se sama unutrašnjost debelog creva, kao i završni deo tankog creva vide na monitoru.
Pregled traje od 30 do 40 minuta.
Zbog četa se kolonoskopija radi?
Lekar će vas uputiti na ovakav tip snimanja ukoliko imate bolove u trbuhu, ali i prilikom pojave sveže krvi u stolici, crne prolivaste stolice, hroničnog zatvora ili pak proliva (dijareje).
Takođe, sam pregled se radi i u cilju ranog otkrivanja raka debelog creva, ali i kako bi se uzelo tkivo potrebno za biopsiju i otkrivanje upale odnosno tumora koji može biti maligni i beligni.
Kolonoskopija se radi i terapijski, a to je u slučaju uklanjanja polipa.
Sam pregled nije bolan, ali može biti neprijatan, a procedura kolonoskopije se može raditi u lokalnoj ili kratkotrajnoj – opšton anesteziji.
Preporuka sve češća jeste upravo primena ove druge anestezije – kratkotrajne odnosno opšte.
Pomenuli smo kolonoskop kojim se izvodi ovaj pregled, a to je u stvari dugačka fleksibilna cev koja ima video kameru na vrhu. Sama cev se za potrebe snimanja organa uvodi kroz čmar pacijenta preko celokupnog debelog creva pa sve do ušća debelog u tanko crevo.
Kako bi lekar realizovao adekvatan pregled sluznice, moguće je da se vazduh uvede u debelo crevo te onda pacijent ima grčeve odnosno poziva na pražnjenje.
Priprema za kolonoskopiju je potrebna kako bi se samo snimanje adekvatno obavilo.
Pacijentovo debelo crevo treba biti osloboženo svih sadržaja, što se postiže konzumiranjem lekova koji prazne creva kao i samom dijetom.
Priprema je uglavnom 2 sata pre samog pregleda, tako da ispalnirajte svoje svakodnevne obaveze jer je potrebno da dan pre samog pregleda budete u blizini toaleta.
Bitno je da dan pre snimanja ne jedete čvrstu hranu, a možete konzumirati bistre supe, bistre voćne sokove, vodu, čaj dok je preporuka da izbegavate crvene napitke.
Samu noć pre zakazang snimanja ništa nemojte jesti niti piti, a ukoliko koristite svakodnevnu terapiju možete je uzeti sa malom količinom vode.
Priprema je naročito bitna kako bi snimanje bilo uspešno, a obavezno se posavetujte i sa vašim lekarom koji lek / prašak možete koristiti za pražnjenje jer mnogi od njih se ne savetuju ukoliko bolujete od šećerne bolesti.
Takođe, ukoliko i u ssklopu svoje terapije uzimate neke od lekova koji sprečavaju zgrušavanje krvi kao što su Plavix, Aspirin, Pradaxa….
Posavetujte se sa svojim lekarom o eventualnom korigovanju vaše terapije pre same procedure.
Šta raditi nakon kolonoskopije?
Ukoliko se odlučite da pregled obavite u opšton anesteziji, za vas važi preporuka da naredna 24 sata ne radite i ne vozite, a svakako je poželjno u bilo kom starosnom dobu da ste – da na samo snimanje dođete u pratnji.
Izvesno vreme nakon snimanja osećaćete naduvenost ili ćete ispuštati gasove ali ne brinite sve ovo prolazi samo nakon nekoliko sati.
Takođe, unos čajeva i vode možete nastaviti nakon 2 sata, a pre toga možete imati i jedan lagani obrok.
Za eventualne neizdržljive, jake bolove u stomaku kao i pojavu temperature (veće od 38 stepeni) i obilnog krvarenja obavezno se javite svom lekaru.
Ne odlažite ovaj pregled ukoliko vam je on preporučen, jer on je samo neprijatan ali ne i bolan.
Dobro je što tokom samog pregleda lekar specijalista ukoliko naiđe na promene koje je potrebo dodatno ispitati može uzeti uzroke sluznice za dodatnu analizu.
Budite sigurni da ćete nakon kolonoskopije biti informisani o postojanju mnogih stanja u vašem debelu crevu, a ne samo o mogućnosti pojave ili postojanja samog tumora.
Osi toga, ukoliko tokom samog pregleda lekar naiđe i na polip, on će ga najverovatnije i ukloniti – a ova procedura ne predstavlja nikakvu dodatnu neprijatnost ili bol za vas.
S obzirom na to da rak debelog creva nastaje iz polipa, njihovo uklanjanje je dobro kao prevencija karcinoma.
Neki od najčeščih razloga zašto se pacijent upućuje na kolonoskopiju jeste promenjena boja stolice – uglavno mje ona krvava ili tmno obojena kao i uporna dijareja – proliv.
Takođe od razloga se prepoznaje neobjašnjih bol u stomaku, ali i anemija odnsono smanjeni broj eritrocita usled nedostatka gvožđa.
Pomenusmo i polipe u prethodnom pasusu oni su takođe jedan od razloga zašto se obavlja ovaj pregled, a on se radi u slučaju da su polipi postojali ili trenutno postoje.
Sama kolonoskopija radi se i ukoliko je postojao rak debelog creva, ali se realizuje i u cilju ispitivanja na rak debelog creva i to uglavnom kod osoba starijih od 50 godina.
Preventivno se kolonoskopija radi i ukoliko je neko u porodici već bolovao od karcinoma debelog creva.
