Dostava pice nekad i sad

Dostava pice je sve učestalije korišćena usluga kako u celom svetu, tako i u Srbiji. Kroz dostavu pice, picerija, restoran ili lanac pica restorana kupcu isporučuje picu na kućnu ili neku drugu željenu adresu.

Naručivanje pice obično se vrši telefonom, pametnim telefonom, tabletom ili putem interneta. Kupac može izabrati vrstu, veličinu, način pripreme, količinu pica i još mnogo toga u zavisnosti od mogućnosti i ponude restorana i picerija. Pored pice, obično se dostavlja i još neko  bezalkoholno piće. Pice se mogu isporučiti u kutijama za pice ili u kesama za dostavu, a isporuke se obavljaju automobilom, motornim skuterom ili biciklom.

Kupci mogu odlučiti da li žele da plaćaju putem interneta, lično gotovinom, kreditnom karticom, debitnom karticom ili u ponekim slučajevima pruža im se čak i mogućnost plaćanja kripto valutama. Naknada za isporuku često se naplaćuje onim što je kupac naručio, tj. cena isporuke je uračunata u ukupni iznos porudžbine, pa je dostava pice besplatna.

Naručivanje pice za dostavu obično uključuje direktno kontaktiranje lokalnog restorana ili picerije ili korišćenje savremenih interneta portala za naručivanje hrane. Online naručivanje dostupno je u skoro svim zemljama sveta, a veliki lanci pica restorana nude online meni i direktno naručivanje.

Razvoj dostave pica povezan je sa tehnološkim razvojem od 1980-ih počevši od razvoja ličnog računara. Specijalizovani računarski softver za posao isporuke pice pomaže u određivanju najefikasnijih ruta za prevoznike, praćenju tačnog broja i rokova isporuke, upravljanju pozivima i porudžbinama sa PoS softverom i drugim funkcijama. Od 2008. godine GPS tehnologija praćenja koristi se za praćenje vozila za dostavu u stvarnom vremenu putem interneta.

Neke picerije, sve češće daju garanciju za isporuku u unapred određenom roku. Na primer, „Domino’s Pizza” je imala komercijalnu kampanju tokom 1980-ih i ranih 1990-ih koja je garantovala isporuku u roku od 30 minuta. Ovo je obustavljeno u Sjedinjenim Američkim Državama 1993. godine zbog broja tužbi koje su usledile nakon mnogobrojnih saobraćajnih nesreća prouzrokovanih brzim vožnjama.

Ipak ove “garancije” se i dalje nude u nekim drugim zemljama sveta i ukoliko se pica ne stigne na vreme, cela porudžbina se kupcu daje besplatno. Picerije koje ne garantuju vreme dostave, obično će navesti kupcu približan vremenski okvir za isporuku, bez davanja bilo kakvih garancija u pogledu stvarnog vremena iste.

Koje torbe i kutije su najbolje za dostavu pica?

Torbe koje se koriste za dostavu pica, izrađene su od različitih specijalnih materijala koji duže zadržavaju toplotu. Izbor materijala zavisi od troškove, izdržljivosti i kondenzacije. Zagrejane vreće isporučuju dodatnu toplinu dodavanjem eksterno zagrejanih diskova, električnih grejnih elemenata ili peleta zagrevanih indukcijom iz električno generisanih magnetnih talasa. Ove termalne torbe dostupne su u raznim oblicima i veličinama i namenjene su svim vrstama prevoznih vozila.

Moderne kutije za pice napravljene su od valovitog vlaknastog kartona. Valovita ploča ima brojne prednosti za dostavu pica: jeftina je, može se reciklirati, za jednokratnu je upotrebu, tvrda je i lagana, upija tečnosti i na taj način sprečava curenje ulja i soka, a kanali vazduha u kartonu imaju izvrsna izolacijska svojstva.

Dostava pica, po svojoj prirodi, može predstavljati rizik za one koji se bave njom, jer se od njih traži da idu u domove stranaca, često u nepoznate delove gradova. Pizza Hut je jednom prilikom otpustio vozača koji je pucao i ubio pljačkaša dok je bio na poslu, pozivajući se na politiku kompanije prema zaposlenima koji nose oružje.

Drugi nacionalni lanci kao što su Domino i Papa John takođe zabranjuju nošenje oružja, mada mnoge nezavisne picerije omogućavaju dostavnim osobama da legalno nose oružje. Ograničenje poslodavaca za nošenje oružja kontraverzno je pitanje u SAD-u. U svakom slučaju, činjenica je da su vozači restorana koji obavljaju dostave pica izloženi raznim napadima, otmicama, pljačkama i ponekad su ubijani dok su bili na poslu.

Lažne porudžbine se ponekad koriste da bi se namamile žrtve pljačke ili otmice, a ljudi koji su dostavljači na taj način budu povređeni ili ubijeni u pljačkama i otmicama.

Prva dostava pice

Pre nego što je napravljena prva pica „Hawaiana“ i prva „BBQ Chicken” pica postojala su jednostavnija vremena. Vremena u kojima je pica Margherita imala sve potrebno da se zadovolji želja za picom. Istorija dostave pica povezana je sa jednim čovekom iz Napulja.

Sve je počelo davne 1889. godine. Legenda kaže da su kralj Italije Umberto I i Savojska kraljica Margherita posetili Napulj oko 1889. Kraljica se razbolela nakon što je pojela pokvarenu hranu jednom prilikom kada je tražila da ručaju tradicionalnu italijansku hranu.

Kuvar Raffaele Esposito kreirao je picu namenjenu kraljevskoj porodici, sa mocarelom, bosiljkom i paradajzom, da podseća na boje italijanske zastave. Međutim, tada se od kralja i kraljice ne bi moglo očekivati da posete lokalnu piceriju. Zato je Esposito uzeo pice i odneo ih njima. Ovo je poznato kao prva dostava pice ikada zabeležena u istoriji pica. I takođe, rođenje autentične pizze Margherita, koja je dobila ime po kraljičinoj recenziji Esposito pite, nazivajući je jednim od najboljih jela koje je ikad pojela.

Revolucija počinje 1945. Nakon Drugog svetskog rata, gladni vojnici su žudili za hranom koju su imali u inostranstvu. Ta hrana bila je poznata pod imenom „Pizza“. Međutim, nisu svi vojnici mogli da otputuju do najbliže picerije u svojim gradovima. Tada se u Njujorku pojavljuju prve „pice za poneti”. Te pice koje su bile namenjene za nošenje pakovane su u pojedinačnim kontejnerima, što im je olakšalo transport.

Nekoliko godina kasnije, Los Anđeles je napravio korak dalje i počeo da nudi besplatne isporuke pica. Uz ove napore malih picerija u većim gradovima, započela je revolucija, a do danas je usluga „pick in store“ i dalje dostupna i često korišćena u mnogim picerijama.

60-te su označile početak ere brze hrane. Do ove decenije, većina Amerikanaca imala je dva vozila, a privatni automobili su bili česti među mnogim američkim porodicama. Ovde su započeli moderni sistemi isporuke. Svi, od malih i velikih picerija, pa do lanaca restorana hamburgera i ostale brze hrane, počeli su da nude dostavu svojih proizvoda. To je zauvek promenilo prehrambenu industriju.

Koliko je u tom trenutku bila popularna dostava hrane, govori i to da su tokom godina picerije počele da nude garanciju od 30 minuta ili manje za dostavu svoje pice. Ako vam je vozač dostavio za duže od trideset minuta, vaša porudžbina bila je besplatna. Naravno, ovo nije dugo trajalo i u SAD potpuno je nestalo 1993. godine.

Dostava pica u eri interneta

Zahvaljujući nečemu što nam je svima dobro poznato pod nazivom „Internet”, dostava pica je dospela u jedan sasvim novi svet. Otprilike između 1994-1997. godine postojao je eksperimentalni servis pod nazivom „PizzaNet” gde su ljudi mogli da naručuju picu putem interneta.

U početku su ljudi mislili da su porudžbine pica putem interneta jako koplikovane i nesigurne. Niko nije verovao da bi zaista mogao da naruči picu preko web stranice. Ideja da se možete prijaviti na neki web portal, uneti zahtev za dostavu pice i sačekati kod kuće dok dostavljač pokuca na vaša vrata, mnogima se činio nemogućim. Međutim, 20 godina nakon toga niko ne može da zamisli svet bez naručivanja pica putem interneta.

Do 2009. godine, mobilne aplikacije su bile svuda. U stvari, do 2008. godine bilo je na raspolaganju preko 3.000 aplikacija za preuzimanje na iOS-u. Naravno, lanci picerija, koji su godinama pre toga bili bez inovacija, “okomili” su se na aplikaciju. U godinama koje su usledile, najpoznatiji lanci picerija, pa čak i male picerije, nudili su mobilne aplikacije. Aplikacije su dozvolile korisnicima da naručuju svoje omiljene pice, prate njihove porudžbine, pa čak i da pogledaju jelovnike restorana kroz jednostavne mobilne aplikacije.